jedna od novih pesama \"Milk and Fruit Juice\", prepreslatkog indie pop benda iz pariza.
ne znam da li sam za njih saznala preko majspejsa ili tvitera ali često visim na njihovom plejeru. i s vremena na vreme razmenimo par redova.
najviše volim purple coat, intend to be happy i all you can remember. pravo srculence.
te pesme inače ljudi najmanje vole, tako kaže michel.
all you can remember niko do sada nije naveo kao omiljenu~

michel se stalno provaljuje na twitteru, ako razumete francuski, čitajte ga.
ako ne, onda plejer.

u bendu je i orouni koji ima najslađi glas.

ja volim tu malu tugicu kod njih, tekstove kao fotografije i francuski akcenat.

Plus, ovo na šta sad mislim i nije pravi kaleidoskop ali ne znam kako bih to nazvala – stakla (plastika, zapravo) je izlomljena i prelama sliku na mnogo malih delova. I može da se pomera.
Ali su mi dva koja imam postala taaakve dragocenosti.

U martu sam u Stokholmu, u Östermalmu, najskupljem i najluksuznijem delu grada, pronašla u nekoj dečijoj radnjici presladak, mali kaleidoskop na kojem se spoljašnji deo vrti oko unutrašnjeg. I to za samo jedan evro. Šareni, ljubičasti.

I stalno sam ga nosila sa sobom i uživala u bojama.
Kako sam živela na moru i svakodnevno šetala, a nisam posebno često fotografisala, sve sam progledala kroz taj dečiji kaleidoskop.

Ovaj drugi, koji izgleda kao neki fejk foto sam dobila u Ystadu od dečka koji je radio u filmskom muzeju.
To je inače bio prvi Šveđanin (pravi, skroz plavi) koji se malo zaljubio u mene. Do tad sam bila interesantna samo nekim Arapima.
I to mi je stvarno tako divna uspomena.
Čitav taj izlet je bio prekrasan, kao u filmovima.
Svega se sećam.
Ystad je inače filmski grad i veliki broj njihovih filmova je tamo snimljen.
A Anna-Karin i ja smo bile kao turistkinje u nekoj desetoj zemlji. To je zapravo bio jedan od najlepših švedskih dana.

I ja juče potpuno nepromišljeno kažem – Pokloniću ti jedan mali, stari kaleidoskopčić.
Kako glupavo.

Ta drugarica inače obožava kaleidoskope.
I uskoro joj je rođendan.

Ima neki dečko u Beogradu koji ih pravi.

Naravno da sam već danas zvala da se raspitam.

nisam ja baš navikla da padam. svega dva-tri puta sam pala ispit. i to jedan na trećoj i kasnije poslednji ispit dva valjda puta.
i nemam baš neke naročito traumatične neuspehe.
na primer, nisu me posebno obožavali u švedskoj, jednom su samo mene zaboravili da pozovu na žurku.
nisu baš ni u srednjoj, doduše.
jednom sam kao dala otkaz jer mi je bilo stresa preko glave.
neka nesrećna zaljubljivanja.

no, danas sam rokunula vožnju!
na neki način sam i pretpostavljala i znam da sada sve mora biti perfektno.
a ja naravno ne vozim besprekorno.
nije stvarno prošlo onako jezivo kako sam zamišljala – da ću se tresti od treme, da neću znati ni u kojoj sam brzini, da ću voziti presporo, da ću nekom da presečem prednost, udarim biciklistu, da će neka baba da umre sama od sebe iako je nisam ni dotakla, da će đon cipele da mi se odlepi i upetlja oko kočnice pa da neću moći da zakočim.

samo sam pretekla vozilo u raskrsnici pa su oni se kao našalili i rekli – ijaaoo, usrali smo se.
uopšte nije bilo opasno.
i vozila sam malo brzo. i jedan pešački.
i tako.

nisu mi se ni noćne more o tom saopštenju obistinile.
lepo smo se i jasno rastali.

i ja svratim kod tate da pretresemo situacije.
a onda mi se otvori slavina i cmiiizdriiiim. ne mogu da se zaustavim.

jadni taksista me gleda.
garant misli da imam rak ili da moram u zatvor.
a ja se mislilm u sebi, smiiiiri se, jovana, pa nemaš rak. nije strašno.
i on gleda.
a ja ne mogu ni da se sakupim da kažem da sam okej i da sam samo pala vožnju.

doduše, još je teže kad plačeš na engleskom pa moraš da objasniš šta je.

eto to je.

a ima i nekih lepih stvari. iako nisam ni izlazila iz kuće jer pišem.
bio je moj heroj erlend lu u beogradu.
i baaš je car!
baš mi je milo što mi nije poljuljao sliku o sebi. mislim, njemu.
ajde, nisam poslala sve knjige na potpis ali moja omiljena, naivan.super jeste.

kad smo već kod posveta, dobila sam i od jednog od svojih omiljenih blogera – spidlorisa
on fakat piše najdivnije priče i njegove junake svako tako lako zavoli.
sad se to sa bloga nalazi i u knjizi.

dobila sam neku pohvalu u vezi sa diplomskim. iako mi nije baš najjasnija.

jedan dirljivi mejl iz švedske.

srela manju_od_minisimpatije.

sad moram da smislim kostim za sutra. i asesoare.

hejhej~

sad smo doručkovale zajedno i popile kafu i za to vreme smo zajedno gledale snimak.
ja u principu nemam strpljenja da gledam snimke sa svadbi.
ništa napornije, stvarno.
i ne mislim da sam krava zbog toga, verujem da je ljudima koji su najbliži mladencima to jako interesantno.
sa marijinog i ducinog venčanja sam gledala snimak dva puta.

sa ostalih, volim da pogledam slike.

no, moja mama je sada oduševljena.
toliko da je nazvala tu prijateljicu i rekla: jao, ljiljo, gledamo sad snimak sa venčanja. tako je divno setiti se toga. jovanu baš i ne zanima mnogo, malo je gledala, sad više ne ali s vremena na vreme baci pogled.

pa maaamaaa! ja mašem CUT! CUT!

evo, jovana maše da je i njoj jako interesantno.

dođavola, mama.

ovo nije moglo da stane u tvit.

komentarisanje u vezi sa plesanjem neću ni da spominjem. udarila je po jaci.

ovo mi je jedna od najslađih pesama.
ako je i vi obožavate, možda će vam se dopasti i cover koji su uradili baffin island.
meni se sviđa.
njihov singl se nalazi na preslatkom eardrums pop blogu
ima tu i jedna joj pesma o pozivanju na žurku.

juče mi se desila tako jedna slatka filmska scena. ššš!
i ambijent i replika.
nekad samo razgovor krene u lepom pravcu~

nekad doduše i ne.
..a nekad i nema razgovora.

položila sam testove danas. jeij!

p.s. hvala na lepim porukama i komentarima u vezi sa prethodnim postom.

loše:
diplomski mi ne valja i ne znam ni kada će valjati.
i dođe mi da napustim faks i prijavim se da u palestini, izraelu ili africi učim decu početnom engleskom.
i moram da smislim nešto jako dobro. a ne umem.
i svi me pitaju: kad će?

malo sam se i prehladila. zapravo, sva sam se zapušila.
pa me od kijavice boli nos sa strane i još je crven i počeo je da se ljušti, naravno.
totalni bljak.

nisam otišla na national.
ne znam da li mi je bilo više žao zbog koncerta ili zbog cura iz zagreba kojih sam se uželela.
posebno emine. o njoj imam jedan draft. divan poziv sam dobila.

srednje blaga trauma, etc:
pri kraju sam sa vožnjom.
oh, to je kuul. ali se i malo plašim kako će to da ispadne.
malo nekad presečem ljudima prednost ili obiđem bajs kad ne sme.

najs:
bila su dva divna rođendana. jedan jacin, 24, gde sam sve poznavala, drugi mijin, 30, gde nisam nikog poznavala.
bio je još jedan rođendan, juče.
99. rođendan moje baba strine. zanimljivo. kad sam odlazila, rekla sam – vidimo se za godinu dana~

jedno divno popodne sa ivanović, vesnom i micom u little bay-u.
kad je ivanovićka došla sa svojim kutijama za nakit pa ih povadila, sve se uklopilo sa ambijentom.
vesna kao da je rođena tamo.
mica nam najavila maskenbal, likovi iz filmova i crtanih filmova.
ja ću biti amelie poulain. ako ne smislim nešto malo smelije, inovativnije i nešto što zahteva malo više transformacije~

stigle su mi mittens. sad ću stalno da ih nosim. ovo su moje.

kad bih imala momka koji nosi rukavice, bilo bi baš kao u ovoj pesmi.

+ malo kumica, ace, jace, olofa, nikole i marka, lepog vremena.

za kraj,

evo pesme koju kao da sam ja napisala.
odavno neka nije bila toliko moja.

osim možda stiha dancing is not clever~

inače, za loney dear ja nisam znala do poslednjeg dana u švedskoj.
zapravo, čula sam ali nisam ih slušala.
enivej, poslednjeg dana, kad sam se pozdravljala sa olofom on mi ih je preporučio i rekao da je baš šteta što ću ih propustiti, oni sviraju baš kad ja odlazim.
onda su mi oni zvučali totalno depresivno a ja se folirala i rekla da su baš super.

sada ih volim i kad nisam u depresivnoj fazi.

pogotovo u ovom spotu~

+ lepe scene skandinavske zime

No, povod za današnji post nije vezan za Švedsku.
Moja preslatka prijateljica Munlica se danas preselila u Suboticu.
Nije sever države sever planete ali bila sam poprilično tužna i jaako će mi nedostajati.

Zapravo, već mi nedostaje. Bez uvrede, ali ona mi je najbolje društvo za koncerte i izložbe. I blamove.

Ovo je pre par godina, posle Aninog diplomskog koncerta. Ana je isto van.