nice people i još par redova November 21, 2010

opet ništa ne pišem.
a htela sam redovno.
totalno sam neistrajna.
zapravo, pomalo sam depresivna u poslednje vreme.
i bila bih totalno depresivna da mi se ne dešavaju i neke slatke stvari.

loše:
diplomski mi ne valja i ne znam ni kada će valjati.
i dođe mi da napustim faks i prijavim se da u palestini, izraelu ili africi učim decu početnom engleskom.
i moram da smislim nešto jako dobro. a ne umem.
i svi me pitaju: kad će?

malo sam se i prehladila. zapravo, sva sam se zapušila.
pa me od kijavice boli nos sa strane i još je crven i počeo je da se ljušti, naravno.
totalni bljak.

nisam otišla na national.
ne znam da li mi je bilo više žao zbog koncerta ili zbog cura iz zagreba kojih sam se uželela.
posebno emine. o njoj imam jedan draft. divan poziv sam dobila.

srednje blaga trauma, etc:
pri kraju sam sa vožnjom.
oh, to je kuul. ali se i malo plašim kako će to da ispadne.
malo nekad presečem ljudima prednost ili obiđem bajs kad ne sme.

najs:
bila su dva divna rođendana. jedan jacin, 24, gde sam sve poznavala, drugi mijin, 30, gde nisam nikog poznavala.
bio je još jedan rođendan, juče.
99. rođendan moje baba strine. zanimljivo. kad sam odlazila, rekla sam – vidimo se za godinu dana~

jedno divno popodne sa ivanović, vesnom i micom u little bay-u.
kad je ivanovićka došla sa svojim kutijama za nakit pa ih povadila, sve se uklopilo sa ambijentom.
vesna kao da je rođena tamo.
mica nam najavila maskenbal, likovi iz filmova i crtanih filmova.
ja ću biti amelie poulain. ako ne smislim nešto malo smelije, inovativnije i nešto što zahteva malo više transformacije~

stigle su mi mittens. sad ću stalno da ih nosim. ovo su moje.

kad bih imala momka koji nosi rukavice, bilo bi baš kao u ovoj pesmi.

+ malo kumica, ace, jace, olofa, nikole i marka, lepog vremena.

za kraj,

evo pesme koju kao da sam ja napisala.
odavno neka nije bila toliko moja.

osim možda stiha dancing is not clever~