U sredu sam bila na času irskog plesa. Stajala je najava u školi da će sredom biti ples. Ja već sledeće nedelje ne bih mogla ići ali sam otišla da vidim kakva je atmosfera i ko tamo ide. Instruktor neki imigrant – polaznici: petoro koji su imali šlog, jedna autistična devojka i ja. Instruktor ne govori engleski. Koja ekipa. Jedna baba je imala i stalak za hodanje. I sad smo mi kao učili osnovne korake irskog plesa. Dvoje šlogiranih su otišli. Troje su seli na klupu i onda smo ta autistična devojka i ja igrale. A moja pitanja je njemu na švedski prevodila ona. On se jadan toliko frustrirao kako je to bilo loše da je na svaki naš smotaluk izvodio hiperprodukciju komplikovanih koraka. Ne znam šta je govorio ali izgledalo je kao – pa kako vi mislite da ovo ikada izvedete.
Nešto me je on tu i pitao. Onda je on otišao da obuje druge cipele i ja pošla za njim – računam – ako je poneo punu torbu cipela – valjda je doneo različite brojeve tako da ih i mi možemo obuti [meni je to uvek bio san]. On je napravio tako neku čudnu facu da sam se ja samo štraftirala klupu. I onda smo mi sedeli a on je igrao 15 minuta i završio čas pola sata ranije. Ja sam naravno u jednom trenutku morala obuti cipele – čisto da vidim kako je to – a on me je pitao – I ti nosiš 42?
Ovo troje koji su imali šlog su predivni. Otkako sam sela i počela da ih pratim, nisam mogla zaustaviti suze. Jako sam ih malo razumela. Ali, oni su tako bili oduševljeni kad je on igrao!
Jedna od njih je komentarisala njegov ples i onda je palac i kažiprst sakupila a ostala tri prsta držala ispružena i onda je rekla hej do [aj ćao] i sakupila mali prst, hej do i sakupila domali i onda je držala taj ispružen srednji prst i nekoliko puta rekla hej do. Ne znam šta je to trebalo da bude ali bilo je jako smešno – aj ćao, aj u kurac! [posle je napisala na papiru ime grada u kojem je gledala nastup irskih plesača - to se odnosilo na to]
Jasno je da tih časova više neće biti.
dancing failure~ фебруар 7, 2010
blue chocolate фебруар 7, 2010
Razvukla se kao crevo i pisanje mi nije išlo, danima mrljavim jedan post. Tanja i Tamara idu pa pogledaju da li sam nešto stavila, ne smem više da ih ispaljujem. Evo teza šta mi se dešavalo.
- Ljudi me malo više vole otkako sam kovrdžava. To i dalje ne znači da me obožavaju kao neki moji prijateji u Srbiji ali sam im malo simpatičnija. Prvih dana su me gledali kao da sam sa druge planete. Ali onako smešno lepo – tipa uhvatim ih da me krišom gledaju.
- Sa šeficom imam zajednički jezik, često me zasmejava u poslednje vreme. Prošlog vikenda smo išle zajedno na izložbu [iako je to drugim ljudima sasvim normalna stvar, meni se ovde nije dešavalo te i to moram dovesti u vezu sa svojom kovrdžavom kosom – da podsetim – i ja sam nju zavolela kad je stavila dredove]
- Pre dve nedelje sam bila na izložbi Pipilotti Rist u Lujzijana – Muzeju moderne umetnosti na severu Danske. Moram poraditi malo na svojoj senzualnosti i ženstvenosti [to mi se javilo na njenoj izložbi]. Mislim da Pablo misli da sam uvrnuta. Nije čak ni legao pored mene tokom projekcije. No, ja i dalje volim njenu ekscentričnost. I boli me uvo, odležala sam dve plafonske projekcije na sofi.
- Napravila sam zajedno sa drugaričicom Zvjezdanom Balkan Party za zaposlene. To naravno nije bila moja ideja nego Ingvarova. Imala sam unutrašnje borbe ali kad sam videla koliko je Zvjezdani značilo da balkanska tradicija budu i Seka Aleksić i Mile Kitić, ja sam na kraju posustala. Bilo je i toga. Dosta se sada razumem u Luisov, Gorana Bregovića, Harisa Džinovića and co. repertoar. Bilo je dosta normalne muzike [muzike za mlade], no bili su i ti ispadi. Neke sam naučila da igraju kolo. Pre toga sam vežbala u sobi a Frida je gledala da li igram u ritmu. Od tada me zaposleni vole. Nisam navikla na toliko grljenja ovde. I samo se zahvaljuju. Još uvek. Kažu da im je drago što su videli moje slike. Nisam sigurna da bih ja bila tako oduševljena da sam ih videla prvi put [ne mogu ja zapravo ni govoriti o tome] ali drago mi je ako misle da sam simpatična.
Hrana im se jako dopala. Sve su oždrali, svi sve jedu. Čak je jedan gospođa iz upravnog odbora koja je vegeterijanka – orobila ćevape. Bila je dosta smešna.
Zabogavile smo na kviz koji sam noćima pripremala uz pomoć raznih ljudi, a najviše Jelene Đokić, Tanje i Adry. No, to znači da nam je bilo super.
Ja baš nešto i ne volim ta eskponiranja. Ja imam tremu i pred svoj rođendan kad mi dolaze sve ljudi koje prilično dobro poznajem – a kamoli ovako. Pa još mikrofon i te fore, svi ti pogledi..
Bilo mi je jako milo nakon toga.
- Nas dve smo zajedno pripremale hranu. Zapravo, više sam joj pomagala. Ali, nešto sam i naučila da pripremim. Stvarno! Nešto i da zaserem – zagoreo jedan čokoladni preliv – onda su me zezali da previše razmišljam. Propalo je i oko tri kilograma krompir salate sa lukom– zeznula sam preliv – posle me je pekla savest što nisam odmah rekla da ja salatu jedem bez sirćeta i uljeta i da ne volim eksplicitni luk i da naravno i ne umem napraviti dobar preliv. No, uradila sam i neke dobre stvar.. marzzipan, pita sa jabukama, ruska salata, ćevapi.. Nisam išla na posao tri dana da bih radila u kuhinji. Prvog dana sam se ložila da je kao u filmu No Reservations, samo što nisam imala muškarca i dete svoje sestre. Zapravo, samo sam radila u kuhinji i imala full uniformu. Divni su bili ti dani, jako sam zavolela ljude iz kuhinje. Fascinantno mi je koliko hrane treba za šezdesetak ljudi. Interesantno je planiranje, tako se odgovorno osećaš. I tako kreativno. Ne mogu ni da zamislim kako je kul kad nešto jako dobro spremaš 
Takođe, sve te velike hladnjače i šporeti. Skroz je to bilo kao u filmu.
Ako nekog zanima, evo jelovnika: ćevapi, prase, pita sa povrćem, kupus salata, mešana salata, vedži i obična musaka, ajvar, kajmak, šljive u slanini, paradajz sa vegetom i širom, ruska salata, baklava, pita sa jabukama, marcipan i turska kafa.
- Posle toga sam brže-bolje morala da okajam grehe i ispovedim se na koncertima u Malmeu. Kad sam došla u Švedsku, dosta sam slušala Joan as Police Woman. To mi je jednom JJ narezala na Wonderlandu for Alice. Valjda su mi albumi To Survive i Real Life bili adekvatni saundtrek za prve dane. Bila sam presrećna kad sam videla da će nastupati u Malmeu. Bilo je sjajno! Ona je faca i po. Super atmosfera. Stalno se provaljivala i priča sa ljudima i šmrče. Zanimljivo mi je što ona ima malo grublji glas kad peva ali kad priča sa nekim, tako je krhka i ima glasić nežan! Moji tinejdž ispadi će me pratiti čitavog života – Ana i ja smo je sačekale posle koncerta, slikale se. Rekla mi je da imam lepo ime i napisala Dear Jovana, thank you for your sweetness. Da se istopiš!
Sutra dan je bio [ingenting] koji sam dosta volela i pre nego što sam došla ovde. I to mi je isto bila jedna od želja – da slušam [ingenting] u Švedskoj. Taj Kristofer Sander je taaakav šmeker! Oh! Ima i jako kul tetovaže – na jednoj ruci dečiji crtež slona a na drugoj Aa. Ne zna on ni da ja živim na istoj planeti kao on ali dok se ne pojavi neko pravi, on mi je simpatija :b
Jaako su bili dobri. Mada, jeste skroz drugačije kad razumeš sve što neko peva i kad ne razumeš skoro ništa. Aja kaže da bi ona u tu tetovažu umetnula j. Sa Ajom sam se slučajno upoznala preko twittera – retweetovanje je zakon. On živi u Malmeu i sviđa mi se kad zajedno pretresamo kulturne šokove.
Taj vikend u Malmeu je bio prekrasan! Kao neki filmić. A i Malmö mi je jaako kul. U poređenju sa Helsingboringom, stvarno je city. I tako je mnogo engleskog na ulicama. I mnogo zime na ulicama. Ne znam, valjda je bilo -19.
Odsela sam u nekom hostelu gde nas je u jednoj sobi bilo četvrdesetak – ali smo bili pregrađeni nekim paravanima.
- Onda sam imala napad furije u stanu. Sranje unaokolo. Mikrotalasna ispolivana supom [mojom!] pa se to skorenilo. Pobacani papiri po trpezariji, ispolivano sve. Razbesenla sam se kao ludača i toliko se drala i htela da zovem upraviteljicu doma da dođe. I terala trandžu da opere mikrotalasnu. Nikad nisam bila tako ljuta. Mislim da su se i on i Liam prilično uplašili. I ja bih se sebe uplašila. A i engleski mi se prilično izdeformisao dok sam se drala. [Posle mi je Liam pričao kako je bio pijan veče pre toga, povraćao i o čudnovatosti neka dva paralelna sveta. I to sve u nekim dugim crno-belim gaćama na klovniće. Ja uopšte nisam mogla da ga pratim koncetrisano. Smešan je jako, na neki simpatičan način. Šteta što nemamo malo prisniji odnos]
Nemam snage da se vraćam na to, jako sam se nervirala tih dana. Nervirala se zato što se nerviram. Imala sam podršku profesora. I onda sam morala da napravim granicu i zaštitim sebe. Tražila sam da se iselim čim se ukaže neka prilika. I onda su me ubijale u pojam sve reakcije mog fletmejta. On nije mogao razumeti zašto sam ja bila besna. On je samo video promenu u mom ponašanju pa mi je pisao neke poruke na vratima da mu nedostaje stara divna, fina i divna jovana. Nije razumeo ni mog mentora koji je pokušavao da ga suoči sa problemom. On je razumeo da se mora što više truditi da ja ne bih bila ljuta. A Šveđani ne nalaze za korisno da zovu roditelje i popričaju sa njima jer je on punoletan. Iako se ponaša kao da ima manje od 12.
Ništa se u tom stanu ne bi promenilo, nemam više snage da shvatam njihove uglove gledanja, dosta imam i svojih kulturnih problema.
Frida i Gabbe znaju da ću se preseliti, verovatno već u utorak. Nije im uopšte jasno zašto se selim i spomenuli su oproštajnu žurku. Ama, ja bežim iz tog stana.
- Na poslu mi je strava sada! Interesantni su mi novi zadaci – pripremam video za jednu novu predstavu i poster za drugu– ni o jednom ni o drugom nemam pojma. Ali su mi oba profesora rekla da im se jako dopada moj entuzijazam da skočim u nešto novo [o čemu nemam blage veze]. Spremam neku grupu za Tursku. Svi su mi doneli popunjene prijave na švedskom. Iako su pitanja na engleskom.
- Sutra imam prvi čas jezika. I jaako sam uzbuđena.
- Rođaci su mi standardno prekrasni! Da nema njih, ja bih ovde poludela, garant. Posebno mi je draga strina. Slažem se sa apsolutno svim što kaže. Ali, cela porodica je jaako kul.
- Za rođendan, za manje od mesec dana mi dolazi Jaca, moja sestra. Neizmerno sam srećna!
- Ako bi me neko pitao da li volim ovu školu – iako sam se do sada nadala da će se desiti nešto super, sada više i ne očekujem nešto tako – ne volim je. Volim posao, volim ljude sa kojima radim, volim vikende sa rođacima, volim vikende kad sam van, volim koncerte ali ne volim atmosferu među studentima, sebe u toj atmosferi. Prilično ne volim taj deo. Ali, niko me ne pita.
- Jedna švedska porodica me je pozvala kod sebe na večeru. Ne umem baš da objasnim o čemu se radi. Tim im je pričao o mom kulturnom šoku, oni su letovali u Makedoniji pre nekoliko godina i rekli su mu da bi voleli da me upoznaju.
- Poslednjih dana slušam samo Milk and Fruit Juice, Orouni i Melpo Mene.
- Ne mogu vam opisati koliko mi je žao što se na majspejsu više ne mogu praviti plejliste.
- Držite mi palčeve da mi novi komšiluk bude pristojan.
dragi i divni, јануар 4, 2010
hejhej, svima koji svratite! srecna vam nova godina i zelim vam puno lepog i inspirativnog i puno smeha!
ostavila sam laptop u stanu [jer sam nosila harmoniku iz svedske] a dan posto sam stigla kod roditelja, pokvario nam se komp kojem izgleda nema spasa.
beograd je lepsi nego ikad, vidjam se sa lepim, dragim i smesnim ljudima i prekrasno osecam. jos malo manje od dve nedelje.
lenjstvujem, spavam i izlazim~
/jo.
lepo. децембар 23, 2009
sve je pod kontrolom i prilično lepo. jedan deo sam sama ali mi jako prija. atmosfera pred božić je ovde prekrasna. pisaću o tome čim budem stigla kući.
od sutra sam kod rođaka, bićemo zajedno za božić. u beogradu/pančevu od nedelje.
svima koji sada slave božić, želim da ga divno provedu, u veselim bojama.
i da se lepo pripreme za dane oko nove godine.
pišemo se i vidimo uskoro. kad je reč o viđanjima – jedva čekam.
christmas spirit децембар 16, 2009
Ovde je u protekle tri nedelje divna predbožićna atmosfera, pisaću malo više od tome u nekom narednom postu. Upravo sam se vratila sa parija povodom završetka semestra i najave Božića. Prvo je bila jedna studentska predstava a potom sedeljku uz džez koji su svirala tri studenta. Danas je počeo da pada sneg i divne krupne pahulje padaju, pritom je i naša škola pored mora, i uz glog i Božićne kolačiće – divna je slika.
Valjda i zato što brojim dane kada stižem pa se onda malo i unervoziš i budeš tužan [ali nisam plakala pošto je sedam puta teže kad plačeš na engleskom nego na srpskom - juče mi se to desilo pa znam - to kad jecaš pa pokušavaš nešto da smuljaš na engleskom - oh boy!] i usamljen. Oni svi ćaskaju među sobom, naravno na švedskom. Ostali ćute ali ih ne tangira mnogo što su sami. Sa mnom je pričala samo jedna stara profesorka.
I eto, bila sam baš usamljena iako je bilo baš lepo i baš filmski.
pismo p. децембар 13, 2009
Hej, P,
ja sutra svakako neću moći u Malmö. Previše sam pila i jela i sad ne mogu da spavam. Akcenat je malo više na pila pošto mi je zbog toga glava bauvau. Da ne zamaram te time ali uz doručak sam pila niskoalkoholni glog sa šljivovicom, uz ručak sam popila rakiju od drenjina a za večeru visokoalkoholni glog, i posle malo više vina, a i sos kojim smo prelili meso bio je sa viskijem.
Uz to, moja cimerka još uvek visi na emesenu i tipkanje po tastaturi mi ne da mira da spavam. Možda me još više tangira to što priča sa svojim dečkom [tri pičke van grada] koji mi ide na živce to iznemoglosti. Sada ju je i nazvao pa pričaju što me još više nervira.
Ne bi me to toliko izbacivalo iz takta da: 1) nije reč o Šveđanima koji tako rano ležu i 2) hipersenzitivna sam.
Pošto je sada deset minuta do četiri ujutru a vikendom ovde spavamo bar deset sati, mislim da neću moći ujutru da ustanem a kako se nalazimo na severu u vreme kad bih ja mogla stići u Malmö biće već mrak što ovaj izlet čini prilično pointless.
Nadam se da me možeš razumeti, živo me zanima kako ti je bilo na protestu o klimatskim promenama, lepo provedi praznike kod kuće i vidimo se u januaru.
jo.
P.S. naravno poslaću samo – jako sam umorna, neću moći sutra u malmö, treba mi odmor 
Nadam se da će se moja cimerka sad smilovati da pogasimo svetla, kompove, mobove…
ručak uz prijatan razgovor децембар 10, 2009
Nisam ni ja uvek laka za razgovor i ne umem svaku situaciju da pretvorim u prijatno ćaskanje – ja radije ućutim. No, moram priznati da mi nije uvek neviđena uživancija sedenje za stolom sa Šveđanima [doručak pogotovo ali nekad ni ručak]. Možda i zbog razlike u godinama i interesovanjima ali nama nekad kao da se kodovi ne poklapaju. Volim kad sedim sa Anom, sa njom se nakako okej ispirčam. Na neki način. Ali, o tome ću drugom prilikom. Volim i sa Emom, ona iako ima dvadeset godina, zrela je i konstruktivna kao da ima bar 27. I ona je tema za sebe, mislim da mi je ona omiljena saradnica. Okej je i sa Karolinom, nju poznajem od ranije.
To često budu tako neke tekuće stvari da se nekad zapitam da li će uopšte moj engleski postati bolji.
Mislim da ne treba ni da spominjem šta im u sebi opsujem ako mi neko pomeri stvari dok odem po hranu tako da ostatak ručka moram gledati u zid! Mislim, pa jebote, vama je svejedno, kad sve razumete, ja 17/20 stvari ne razumem pa kad me još lišite i gledanja ljudi i priuštite zid!
Danas sam sedela samo sa Viktorom. [Viktor je inače u inkluzivnoj pozorišnoj grupi, ne znam mnogo o njegovom životu osim da je uvek nepredvidiv, nikad ne znaš kad će naprasno da se razboli i ne pojavi se, ali je od onih ljudi [možda čak i preterano] spontanih, neposrednih, radoznalih, onih koji se tako lako i lepo oduševe. Stalno nosi neki crni šešir. Kad mi je ona devojka rekla da je mislila da sam gluva, on joj je rekao – Pobogu, jesi li ti luda? Ovako smo se upoznali prvog dana – ja sam bila sa studentima kod Magnusa na času i posle svratila u kancelariju i javila se a on kaže – OOO, pa ko si sad ti! Lottie je rekla To je naša nova volonterka, juče je stigla. A on Ooo, pa kako se ti zoveš? I onda mu je Lottie rekla A sad ti lepo reci kako se tii zoveš. [Ovo sad zvuči toliko glupo da možete posumnjati u moju socijalnu inteligenciju ali meni je tad bilo tako slatko i on mi je postao jedan od omiljenih studenata]
To je zapravo bio čitav upitnik i ja sam se jako smejala a onda je on prokomentarisao Ne možeš ni zamisliti koliko volim da ti postavljam pitanja, sve me zanima. A onda s vremena na vreme ustane pa mi unese svoje uvo u facu jer ne čuje.
Evo liste:
- Koliko ti jezika govoriš?
- Je l: teško govoriti engleski?
- Je l: misliš da bi svi ljudi na svetu trebalo da govore engleski?
- Jesi li gledala Panov lavirint?
- Šta misliš o njemu?
- Jesi li gledala Kuma?
- Sva tri dela?
- Šta o tome misliš?
- Jesi li ti to vegeterijanka?
- Jesi li čula Simonovu šalu o vegeterijancima?
- Je l: ti to zvučalo smešno?
- Misliš li da je teško naučiti japanski?
- Koji je tvoj omiljeni film?
- Šta misliš o sinhronizaciji filmova?
- Ti više voliš evropske filmove?
- Misliš li da ne možeš da pevaš švedske pesme?
- Kako se kaže cimet na engleskom?
- Jesi li nekad provlačila prste kroz vatru?
I na sva ova pitanja je i on odgovarao i elaborirao odgovore i čudio se.
Hvala za divan ručak, V!
Danas sam inače bila umornija nego ikad u životu i bile su mi neophodne slike i boje ali ne online i onda sam sat i po u biblioteci listala knjigu Fashion Today.
ne znam da li je neko na ovom svetu veći car od eve! децембар 9, 2009
Eva je jedna od osoba sa kojima delim kancelariju. Moram priznati da mi je možda i omiljena! Iako nije tako planirano, ispalo je da su dve kancelarije ljudi koji rade u pozorištu podeljene po polu – njih trojica u jednoj, nas četiri u drugoj. Ovo i nije bilo naročito bitno.
Ne znam tačno kakav je bio naš prvi susret ali trenutak od kad je pamtim je prvi sastanak tima četvrtkom i ne sećam se šta je Tim kazao, ali Eva je rekla – Oh, igranka, super, ja tako volim da igram i onda je opušteno počela da pevuši za sebe i igra otprilike čitav minut.
I jako je simpatična kad peva Spice Girls. To se desilo jednom ali bila je slatka.
Ima otprilike godina kao moji roditelji, dugu crvenu kosu, opušteno šik se oblači, nekad ima problema sa nogom i zajedno sa Lottie radi na inkluzivnom programu pozorišta. I to radi odlično!
Danas dok smo jeli čokoladne kolače [nije mi trenutno niko ovde da proverim kako se zovu - samo se u švedskoj jedu i baš su popularni oko Božića - dno je okrugla oblatna/oblanda i na njemu je šlag sličan kao kod šampita i tanak sloj čokoladni preliv. Nekad je i kokos posut], Eva nam je rekla da je jednog leta, kada je imala 23 godine radila u Tivoliju u delu gde se prodaju suveniri, lutrija, karte, bla bla a ona je bila osoba koju su gađali tim čokoladnim kolačima u facu – ona provuče glavu i oni je gađaju! Na reklami je pisalo Svi hoće da gađaju Evu ali neka igra rečima tako da je značilo i Svi žele da upoznaju Evu.
Ja sam samo zinula, pitala je Da li je moguće da si tolika carica, umrla od smeha i rekla da je još veća u mojim očima. A ona je rekla – Imam svašta još da ti ispričam.
- Pošto u tim kolačima ima jaja, koža mi je bila tako mekana. Doduše, malo zaboli kad oblanda/oblatna udari u lice. Dobila sam veliki honorar a i bila sam mlađa.
Danas mi je i druga Eva ulepšala dan – Eva, spisateljica i rediteljka filma o kojem sam nedavno pisala – poslaće mi ga ovih dana, tako da ga u januaru gledamo! Jeej!
koji deo ne razumes? децембар 8, 2009
Prvo sam se jednom autisticaru nenamerno i nesvesno i ne potpuno ubacila u red dok smo uzimali hranu – valjda sam upala previse u njegov licni prostor. Tako me je sasekao pogledom da sam mislila da cu pobeci da se sakrijem u kantu za otpatke.
- I:m sorry, it was accidently. I didn: want to.
- Now it:s okay.
Sta mu je to, dodjavola, znacilo, sledeceg puta ce me ti pogledom i preseci na komade!!
Ja sam samo ocutala i pokusala mentalno da pobegnem ali je on rekao:
- You:re welcome, this time.
I onda sva tako polubudala sa polunamazanim tostom pomeram se metar i po.
- Liam, imas li danas par minuta, htela bih da popricamo.
On izgleda kao da razume ovo: Znas, od sad sam ja tvoja devojka.
- Oh. Ne znam ni da je ista rekao.
Ja izgledam kao da sam razumela ovo: O nee, zasto bas ja od svih ljudi u ovoj skoli.
- Nije nista ozbiljno, stvarno. Htela bih samo da popricamo o nasem stanu.
On izgleda kao da je razumeo ovo: Ne zezam se, ozbiljno, ja sam tvoja devojka, sta ti je tu cudno.
- To ne mozemo sada?
Ja sam razumela sta je rekao. Mislim se – sad, jebote, u redu za hranu, valjda treba da sednemo i da se slusamo, ne??
- Oh, bre, pa treba nam vise od 20 sekundi. Je l: okej da se nadjemo desetak minuta pre rucka?
On sav izgubljen, sokiran, prebledeo, izgleda kao da je razumeo: Idemo danas kod mojih roditelja, a sto se tice vencanja – mislis li da treba da bude za dve ili cetiri godine?
- Ali ja mogu zaboraviti da smo se dogovorili, rekao je najiskrenije i najzbunjenije moguce moj fletmejt.
Ja sam u svojoj glavi zamislila kako ja govorim: Bude li se to desilo, prodracu se na tebe toliko da cu te sastaviti sa zemljom, ne zvala se ja jovana. Ali mislim da je moja faca bila zbunjena kao da sam htela da kazem: Boze, jeste li svi ovde ludi?? [Mada, fakat sam ja luda u tom slucaju]
- Pa ja treba da se spremim za snimanje, ali ako je takva situacija, moze i posle rucka, taman cu te podsetiti.
Njegova faca kao da je razumeo: Moramo danas na sudu zavrsiti sve oko nasledstva te zemlje.
Ja sam onda brze bolje pokusala da objasnim:
- Nije nista jako ozbiljno, ne brini, samo bih htela da cujem i drugo misljenje. Mislim da je stvarno potrebno da resimo taj problem.
I dalje je on zbunjen.
I dogovorismo se gde da se nadjemo i kada. Zivo me zanima da li ce doci.
To je inace bio moj pokusaj da se suocim sa nasim problemom oko sredjivanja stana.
Poludecu, majke mi! Je l: stvarno tako tesko i je l: stvarno njih bas sve zabole??
90% sam resena da se preselim od sledeceg semestra.
sa matorcima i još par stvari децембар 7, 2009
Danas me je producentkinja pitala da li bih išla sa njom i studentima kod jedne stare bake, oni će imati nastup u njenoj kući. To su stari ljudi – videćeš, njima se dopadne, onda se rasplaču, bude kafe i čaja. I ja sam više pristala zato što nisam imala neka neviđeno pametna posla na poslu nego zato što me je zanimalo. [Mada, moram priznati da mi je predivno proslavljanje Santa Lusije ovde - zvanično, to 13.decembra i oni odaju poštu Svetoj Lusiji [koja je btw bila Italijanka ali je u Italiji ne slave a ovde se svi pomame - tako kaže moja cimerka] koja je bila spaljena [zato imaju sveće u kosi] jer su mislili da je veštica. Ona je zapravo svetiteljka. To je inače ovde najpoznatiji praznik – svi se oblače tako – čak i upravnik škole]
Dok smo putovali, pitala sam producentkinju koliko ljudi posete i da li su to uvek isti stari ljudi. I ona kaže da nisu isti, nekad to budu ljudi, nekad kompanije naruče, a ova žena svake godine poziva studente. I ja tu shvatim sa jedne strane – da ti ljudi/kompanije to plaćaju i pomislim gospode bože, na starcima zarađuju. Sa druge strane – zamišljam staru jadnu babu koja ih svake godine angažuje i onda se rasplače, garant poslednje pare čuva za Santa Lusiju – jadna da jadnija ne može biti.
I mi stižemo. Studenti spremni – imaju duge bele odore, devojke crvene trake oko struka, sveće u rukama, venčiće od srebrne srme na glavi, dečki takođe u dugim belim odorama. To jako lepo i svečano izgleda. Posle mi je Lottie rekla da je predivno ujutru dok je još mrak kad vidiš Santa Lusije. Enivej, sad je Santa Lusija bila moja cimerka. Ona bude glavna i ispred ostalih stoji, ima neku instalacijicu od pet sveća koje gore na glavi. Ja se ne bih usudila da to radim – pogotovo da imam dugu kosu kao moja cimerka – moraš stajati u jednom mestu.[Njoj se bajdvej vosak slio po kosi i ona ceo dan to ima na glavi - već šest sati su joj komadi voska u kosi ali se ona ne tangira zbog toga]
Zgrada se inače nalazi u najburžujskijem delu grada. I mi ulazimo i oni kao spremaju iznenađenje, tako im je Lottie kazala ili sam bar ja to tako razumela. U mojim očima baba još jadnija – sigurno niko ne brine o njoj. Kad pojavljuje se baba – doterana, uvodi nas a unutra dvadeset penzionera, svi doterani, salonski stan, filmski.
Pa da, sve moje predimpresije su bile pogrešne. Naravno, baba ih svake godine zove jer svake godine za tu priliku zove i svoje prijatelje i oni uživaju. Kad kažem uživaju – mislim – unesu se u ono što se dešava, mrtvi ozbiljni. [Inače, ja sam često mislila da sam malo drvena i rezervisana, ali ovde sve više otkrivam da nisam] A ja sva ozarena, kao da sam im mama. Oni kažu da su neki pustili po koju suzu. Ja to nisam videla i nije da im ne verujem, ali malo sam skeptična, no prekomentarisala sam da je to baš dirljivo. Bilo je lepo i svečano.
Sad će ovde biti raznih događaja u školi kojima će se obeležita Santa Lusija.
Juče nisam mogla biti bolidnija. Nisam proverila kad počinje predstava na engleskom na festivalu o Beketu i propala mi je karta. Tenkre. Kasnila sam 40 minuta i radnica u Gradskom pozorištu je rekla
- žao mi je ne možete ući.
- ne postoji nikakva šansa da uđem da pogledam deo, imam kartu?
- nažalost ne. ali možete ući u foaje.
- ne, ne bih u foaje, ipak ću onda krenuti.
- je l: čekate nekoga? možete se ugrejati u našem kafiću.
ama, mislim se, ženo božija, ne čekam nikog, neću u foaje, neću da se grejem u kafiću.
Imamo neke velike nesporazume kad je u pitanju Cleaning Issue. Sutra ću pokušati da se suočim sa konfliktom, mada ne znam kako će to ispasti s obzirom na to da sam tediber.
Ove nedelje imam tri snimanja a ako budu posebno jadna i traljava – pet pošto će biti i nekih ponovnih izvođenja.
Sa muzičarima se i dalje ne družim. Danas je i Kerolajn prokomentarisala da su ove godine snobbish, da su se prošle godine baš družili.
Ne znam na koju foru [valjda zato što su međunarodni projekti sad deo mog posla], ja treba da jurim one koji treba da plate karte sa razmena na kojima su bili pre nekoliko meseci, da računam koliko ko treba da plati, pravim invoiceve i pre svega – pripremam ove buduće na kulturne šokove – ma gde oni putovali. Ovo im je baš provala, ne?
Nisam pisala o tome, u subotu smo imali neki bazar/humanitarni dan/projekt 10. Kao u filmovima kad dođe lokalna zajednica – aukcija, predstave, koncerti, prodaja hrane i rukotvorina, hamburgeri i pljeskavice na roštilju, lutrija… Bilo je super! A uveče smo jeli sutlijaš
Meni su ovako nabacane stvari i u glavi_
